Friday, April 20th, 2018

Menierova bolest


Francuski doktor Prosper Meniere je 1861. god postavio teoriju da su napadi vrtoglavice, zujanja u uvu i oslabljenog sluha posledica oboljenja uva, a ne mozga kako se do tad mislilo.

Sta je to Menierova bolest ?

Menierova bolest je oboljenje unutrasnjeg uva koje se manifestuje napadima jake vrtoglavice i osecajem zujanja i punoce u obolelom uvu.

Menierova bolest se moze javiti u bilo kom uzrastu, ali najcesce se vidja kod odraslih izmedju 40 i 60 godina starosti.

Uzrok Menierove bolesti

Jos uvek se ne zna tacan uzrok Menierove bolesti. Tokom niza godina pojavile su se mnoge teorije, kao sto je problem u cirkulaciji, virusna infekcija, alergije, autoimuna reakcija, migrena i genetska predispozicija.

Jos uvek se ne zna sa sigurnoscu sta prouzrokuje simptome akutnog napada kod Menierove bolesti. Smatra se da je poviseni pritisak endolimfe u unutrasnjem uvu prouzrokuje iznenadni napad jake vrtoglavice; postoje dokazi da pucanje membrane koja razdvaja prostor endolimfe i perilimfe u stvari dovodi do akutnog napada Menierove bolesti. Kod nekih pacijenata odredjene situacije mogu izazvati napad. Ovi okidaci napada su: stres, premor, druge bolesti, promene atmosferskog pritiska, odredjena hrana i prekomeran unos soli u ishrani.

Progresija simptoma

Uobicajeni simptomi napada Menierove bolesti variraju od pacijenta do pacijenta, mogu varirati i od napada do napada, a razlikuju se i u zavisnosti od faze bolesti.

Najcesce napadu jake vrtoglavice prethodi kratak period osecaja punoce u uvu i pojacanog zujanja. Napad vrtoglavice moze trajati 20ak minuta, a cesto i satima.

Kod nekih pacijenata bolest se manifestuje iznenadnim napadom jake vrtoglavice, dok izmedju ovih napada mogu biti prisutni kraci ili duzi intervali osecaja pritiska u uvu i zujanja.

Izmedju napada vrtoglavica pacijenti obicno nemaju problema sa ravnotezom. Medjutim u odmaklom stadijumu bolesti, zbog znacajnog ostecenja vestibularnog cula pacijent moze imati problema sa ravnotezom i izmedju napada vrtoglavica, obicno u vidu nestabilnosti ili pri naglim pokretima i okretima.

Menierova-bolest Kod Menierove bolesti pad sluha u pocetnom toku je najcesce u dubokim tonovima.

Za Menierovu bolest je karakteristicno fluktuiranje sluha. Nakon par sati ili nekoliko dana oslabljenog sluha koji se obicno opisuje kao osecaj zapusenosti i pojacanog zujanja, sluh se spontano popravlja. Vremenom kako bolest odmice sluh se pogorsava, a zujanje koje je bilo povremeno postaje stalno.

Trajanje i ucestalost napada Menierove bolesti

Napad obicno traje od 20min do 24sata. Napadi se mogu javljati dan za danom ili razmak izmedju napada moze biti nedeljama, mesecima, pa cak i godinama. Nepredvidiva priroda ove bolesti cini je problematicnom za terapijsko delovanje.

Ima li leka za Menierovu bolest ?

“Izleciti” znaci eliminisati uzrok bolesti i popraviti nastala ostecenja unutrasnjeg uva. Za sada ne postoji lek koji bi izlecio Menierovu bolest. Medjutim, terapija postoji i moze znacajno poboljsati stanje kod pacijenata koji boluju od ove bolesti.

TERAPIJA MENIEROVE BOLESTI

U lecenju Menierove bolesti koristi se Betahistin. Pacijentima se savetuje smanjen unos soli kako bi se smanjio endolimfaticni hidrops i sprecilo provociranje napada, u istom cilju prepisuju se i diuretici.

Osim toga poslednjih godina sve vise se daju kortikosteroidi intratimpanalno (intratimpanalna instilacija). To podrazumeva ubrizgavanje ampule kortikosteroida, najcesce Deksazona kroz bubnu opnu direktno u supljinu srednjeg uva. Po davanju injekcije pacijent odlezi pola sata kako bi lek difundovao u endolimfu unutrasnjeg uva. Rezultati su mnogo bolji ukoliko se pocne sa davanjem ove terapije u ranijoj fazi bolesti. Cilj je da se napadi vrtoglavice smanje i po intenzitetu i ucestalosti i uspori tok Menierove bolesti, te tako i sluh sacuva sto duzi vremenski period.

Ukoliko navedene metode lecenja ne daju zadovoljavajuce rezultate, a napadi Menierove bolesti znacajno remete kvalitet zivota pacijenta, predlaze se destrukcija obolelog unutrasnjeg uva. Ranije se to uglavnom radilo hirurski – labirintektomija, dok se danas uglavnom koristi takozvana “hemijska labirintektomija”, a to podrazumeva ubrizgavanje ototoksicnog leka Gentamicina direktno kroz bubnu opnu u supljinu srednjeg uva.

Od simptomatske terapije pacijentu se prepisuju antivertiginozni lekovi i antiemetici. Ove lekove pacijent pije u toku napada vrtoglavice, a imaju za cilj da ublaze vrtoglavicu i smanje osecaj mucnine.

Kod pacijenata u poodmaklom stadijumu Menierove bolesti kod kojih je znacajno narusen osecaj za ravnotezu i koji su povremeno ili cesto zbog toga nestabilni, prepisuje se program vezbi – vestibularna rehabilitacija.