Wednesday, July 30th, 2014

Ototoksicnost


Sta je ototoksicnost ?

Ototoksicnost znaci ostecenje senzornog neuroepitela unutrasnjeg uva zbog izlozenosti nekim lekovima ili nekim hemikalijama. U unutrasnjem uvu su dva cula – culo sluha i culo za ravnotezu, te se ototoksicni efekat moze ispoljiti na jedno od ta dva ili oba istovremeno.
Neki lekovi mogu dovesti do prolaznog ostecenja, dok neki dovode do trajnog. Efekat ototoksicnosti zavisi i od kolicine leka, kao i od predispozicije pacijenta ka toksicnosti tog leka.
Kohlearna ototoksicnost podrazumeva ostecenje sluha i pojavu zujanja koja je posledica ostecenja slusnih celija unutrasnjeg uva, dok je vestibularna ototoksicnost posledica ostecenja vestibularnih senzornih celija unutrasnjeg uva.

Koji lekovi prouzrokuju ototoksicnost ?

ototoksicnostPoznato je da Aspirin i Quinine izazivaju prolaznu ototoksicnost koja rezultira tinitusom. Ovi lekovi mogu dovesti i do pada sluha ukoliko se daju u velikim dozama. Quinine moze prouzrokovati i poremecaj ravnoteze. Kada se prekine sa uzimanjem Aspirina ili Quinina, ototoksicnost obicno prolazi.

Verovatnoca da se pojavi ototoksicnost se pojacava kada se diuretici petlje primenjuju istovremeno sa aminoglikozidnim antibioticima.

Aminoglikozidni antibiotici dobro su poznati po svom potencijali da mogu izazvati trajnu ototoksicnost ukoliko prodru u unutrasnje uvo. Neki od aminoglikozidnih antibiotika imaju izrazenije kohleotoksicno dejstvo, neki vestibulotoksicno dok neki podjednako deluju toksicno i na kohlearni i vestibularni deo unutrasnjeg uva.

Veci rizik za ototoksican efekat aminoglikozidnih antibiotika istovremeno uzimanje diuretika petlje ili drugog antibiotika kao sto je Vancomycin, slabija funkcija bubrega ili genetska predispozicija.
Takodje veci rizik od ototoksicnosti je povecana doza aminoglikozidnog antibiotika i duzina primene.
Aminoglikozidni antibiotik moze uci u unutrasnje uvo putem krvi ili difuzijom iz srednjeg ka unutrasnjem uvu.

Aminoglikozidni antibiotici: Gentamicin, Amikacin, Neomycin, Tobramycin, Streptomycin . . .

Hemioterapija (lekovi protiv karcinoma)

Hemioterapija su lekovi koji ubijaju celije raka. Na zalost, ovi lekovi ubijaju i celije drugde po telu, ukljucujuci i celije uva. Cisplatin je poznat po svom masivnom i trajnom ostecenju sluha. Carboplatin je takodje poznat po ototoksicnom efektu.

Simptomi ototoksicnosti

Efekat kohleotoksicnosti varira od lakog zujanja u uvu do potpunog gubitka sluha, a to zavisi od podloznosti osobe ka ototoksicnom efektu tog leka kao i od doze i duzine primene. Ostecenje moze biti jednostrano, obostrano, dok zujanje moze biti povremeno ili trajno.
Vestibulotoksicni simptomi variraju od lake nestabilnosti do potpune. Simptomi vestibularnog ostecenja zavise od stepena ostecenja od toga da li je do ostecenja doslo postepeno ili naglo, od toga da li je jednostrano ili obostrano. Postepeno jednostrano ostecenje moze proci asimptomatski, dok naglo ostecenje dovodi do pojave vrtoglavica, povracanja i izrazene nestabilnosti. Jednostrano vestibulotoksicno ostecenje, cak iako nastalo naglo, vremenom ce se kompenzovati i pacijent nece imati evidentnih problema sa ravnotezom.
Obostrani vestibulotoksicni efekat obicno dovodi do glavobolje, osecaja punoce u usima, nestabilnosti tolike da pacijent ne moze samostalno da se krece, poigravanja slike (oscilopsija), mucnine i povracanja, dok jake vrtoglavice obicno izostaju. Pacijent sa obostranim vestibulotoksicnim ostecenjem obicno ne podnosi pokrete glave, hoda na siroj osnovi, otezano se krece u mraku i po neravnom terenu, nestabilan je, a u hodu moze imati i poigravanje slika (oscilopsiju).

Kako se dijagnostifikuje ototoksicnost ?

Dijagnoza ototoksicnosti se postavlja na osnovu anamneze, pacijentovih simptoma i nalaza na testovima. Ne postoji specifican test na ototoksicnost, te pozitivna anamneza na izlozenost ototoksicnim lekovima je krucijalna ka postavljanju dijagnoze. Testovi ce pokazati koliko je tesko ostecenje sluha ili ravnoteze: audiometrija, otoakusticke emisije (TEOAE), auditivni evocirani potencijali (BERA test), video-nistagmografija, kalorijski test, VEMP (Vestibularni evocirani miogeni potencijali), video hed-impulse test . . .

Kako se leci ototoksicnost ?

Do danas jos uvek ne postoji terapija koja moze povratiti nastala ototoksicna ostecenja. Terapija se zasniva na smanjenju efekta ostecenja i rehabilitaciji. Pacijenti sa ostecenjem sluha, kao posledicom kohleotoksicnosti mogu nositi slusni aparat. Osobe kod kojih je doslo do izrazito teske obostrane nagluvosti, prakticno gluvoce, mogu ici na ugradnju kohlearnog implanta.
Ukoliko je doslo do ostecenja ravnoteze pacijentima se prepisuje vestibularna rehabilitacija, koja im omogucava stabilniji hod i manje vrtoglavica prilikom okretanja glave.