Monday, June 25th, 2018

Dijagnoza


Kako izgleda pregled pacijenta sa vrtoglavicom ?

Najvazniji deo pregleda kod pacijenta sa vrtoglavicom je detaljno uzimanje anamneze, tj. razgovor doktora sa pacijentom o njegovim tegobama: kako izgleda vrtoglavica, kada se javlja, koliko dugo traje, koji su udruzeni simptomi i da li pacijnt pije neke lekove.
Potom se radi neuro-otoloski pregled na osnovu koga se moze utvrditi da li postoji kakav problem sa vestibularnim sistemom (sistemom za ravnotezu) i da li je problem periferni ili centralni, tj. da li je uzrok vrtoglavica oboljenje cula za ravnotezu ili centralnih vestibularnih puteva i centara.

Specificni testovi za ispitivanje ravnoteze

Video-nistagmografija

Video-nistagmografija je baterija testova na osnovu koje procenjujemo funkciju sistema za ravnotezu. Tokom ovog ispitivanja pacijent nosi naocare sa videokamerom koja belezi pokrete oka. Prvo se proverava da li pacijent ima nistagmus – refleksni pokret oka koji je cesto prisutan kod pacijenata sa vrtoglavicom. Po odredjenim karakteristikama nistagmusa moguce je razdvojiti oboljenje perifernog vestiblarnog cula od centralnih vestibularnih poremecaja.
Tokom ovog testa pacijent prati pokretnu metu, dok aparat belezi da li pokreti oka kasne i da li “glatko” prate metu. Potom se ispituju sakadicni pokreti oka, tj. brzo prebacivanje pogleda sa jedne mete na drugu. Ovaj test ima za cilj da utvrdi da li pri promeni pogleda oko uspeva brzo da fokusira novu metu ili se javlja kasnjenje ili dismetrija, tj. promasivanje mete koje je praceno dodatnim korektivnim pokretom oka. Potom se zadaje pacijentu da prati vidno polje u pokretu, a video-nistagmograf snima brze pokrete oka koji se nazivaju Optokineticki nistagmus. Ovaj nistagmus je odsutan kod pacijenata sa centralnom vestibularnom patologijom.
Video-nistagmografija se koristi za belezenje i snimanje brzine spore faze nistagmusa i u okviru kalorijskog testa, rotatornog testa i polozajnih testova.

Kalorijski test

Tokom ovog testa pacijent lezi, a vestibularno culo se podrazuje ispiranjem uva sa toplom, a posle krace pauze i hladnom vodom. Ispiranje traje oko 30 sekundi sto je dovoljno da se culo za ravnotezu, smesteno u unutrasnjem uvu stimulise. Kao rezultat ove toplotne (kalorijske) stimulacije nastaje nistagmus, refleksni pokret oka, ciju brzinu belezi video-nistagmograf. Pacijent tokom ovog testa obicno oseti laku vrtoglavicu, koja traje kratko, najcesce krace od minut, te ovaj test nije posebno neprijatan.
Prednost kalorijskog testa je sto moze ispitati culo za ravnotezu, svako ponaosob.

Rotatorni test

Rotatorni test se ranije, a i danas ponegde izvodi tako sto lekar okrece pacijenta u stolici 20krugova u 10 sekundi, a potom naglo zaustavi stolicu i posmatra kroz specijalne naocare pokrete oka – nistagmus. Danas se ovaj test izvodi tako sto kompjuterski kontrolisani motor okrece stolicu levo desno razlicitim frekfencijama, a pomocu videno-nistagmografije belezimo nistagmus pacijenta (kod nas ovakva oprema ne postoji).
Za razliku od kalorijskog testa gde smo u mogucnosti da ispitamo svako vestibularno culo po na osob, pri rotacionom testu istovremeno stimulisemo oba, te nam ovaj test ne daje dovoljno informacija kao kalorijski test.
Medjutim ovaj test se jos uvek izvodi kod dece i osoba koje ne saradjuju dovoljno da bi se uradio kalorijski test, kao i u slucajevima kada znamo dijagnozu, tj. kod pacijenata sa potvrdjenim ostecenjem vestibularnog cula i samo pratimo da li je kod pacijenta doslo do kompenzacije perifernog nedostatka.

VEMP vestibularni evocirani miogeni potencijali

Ovaj test se bazira na tome da je deo vestibularnog cula, koje se nalazi u unutrasnjem uvu kao i culo sluha, moguce podraziti jakim zvucnim stimulusom. Pacijent lezi sa malo podignutom glavom kako bi misici vrata bili zategnuti jer se na njima nalaze elektrode koje beleze odgovor na stimulaciju jakim zvucima preko slucalica na pacijentovoj glavi.
Ovaj test ispituje samo deo vestibularnog cula, ali se pokazao veoma koristan kao pomocna dijagnosticka metoda kod mnogih vestibularnih oboljenja, dok pri postavljanju nekih dijagnoza kao sto je dehiscencija gornjeg polukruznog kanala predstavlja jedinu i nezaobilaznu dijagnosticku metodu.

Kompjuterizovana dinamicka posturografija

Za razliku od do sada opisanih testova koji se baziraju uglavnom na ispitivanju vestibularnog cula, ovaj test ispituje i senzorne informacije o polozaju naseg tela koje pristizu iz misica i zglobova, tzv propriocepcija (duboki senzibilitet).
Tokom ovog testa pacijent stoji na platformi i gleda u predefinisano vidno polje. Platforma i vizualno polje se pomeraju, a platforma detektuje prerasporedjivanje tezine tela tokom uspostavljanja ravnoteze. Bezbednosni pojasevi su tu za slucaj pada.

Ispitivanje sluha

Cesto se pacijenti cude zasto im ispitujemo sluh kada imaju samo problem sa ravvnotezom. Ispitivanje funkcije sluha kod pacijenatasa vrtoglavicom i nestabilnoscu je vazan deo pregleda jer culo za ravnotezu je smesteno u unutrasnjem uvu isto kao i culo sluha; vestibularni i slusni zivac su u neposrednom kontaktu. Bolesti koje zahvataju unutrasnje uvo ili audio-vestibularni zivac, dijagnostifikuju se upravo koriscenjem i auditivnih i vestibularnih dijagnostickih testova.

Audiometrija

Ovim testom ispitujemo prag sluha pacijenta. Na osnovu toga utvrdjujemo tip i stepen ostecenja sluha kao i frekrentno podrucje ostecenja. Postoje dva osnovna tipa nagluvosti: konduktivna, kada se sluh otezano prenosi kroz srednje uvo i senzorineuralni koji je posledica ostecenja slusnih celija unutrasnjeg uva i/ili samog slusnog zivca. Naravno postoji i mesoviti pad sluha, koji je kombinacija ova dva. Sto se stepena ostecenja tice, nagluvost moze biti laka, umerena, teska i izrazito teska.

Timpanometrija

ovim testom dopunjujemo audiometriju i dobijamo informaciju o tome kako funkcionise srednje uvo, kakav je pritisak u srednjem uvu i pokretljivost bubnih opni.

Akusticki refleksi

ovo je jedan refleks koji je prisutan u zdravom uvu i koji ispituje kontrakciju stapedijalnog misica (najmanji misic u nasem telu smesten u srednjem uvu) na jak zvucni stimulus. Da bi se ovaj refleks izazvao potrebno je da se zvuk kroz srednje uvo dobro prenosi, da funkcionise slusni zivac i facijalni zivac koji dovodi do kontrakcije stapedijalnog misica.

Otoakusticke emisije

U procesu pretvaranja zvucnog talasa u nervni impuls, slusne celije odasilju – emituju zvucne talase veoma niskih amplituda. Ukoliko su oto-emisije prisutne, funkcija unutrasnjeg uva je ocuvana.

Auditivni evocirani potencijali

Elektrode postavljene na pacijentovom uvu i glavi, beleze kako nervni impuls putuje slusnim zivcem do visih centara mozdanog stabla. Ovim ispitivanjem mozemo utvrditi ostecenje samog slusnog zivca ili ostecenja koja su prisutna u mozdanom stablu gde se nalaze relejne stanice auditivnog puta.

Snimanja

Magnetna rezonanca

Magnetna rezonanca glave moze nam otkriti prisustvo tumora, ishemijskih ostecenja mozdanog tkiva, skleroticne plakove i druge patologije. Pacijente sa vrtoglavicom i nestabilnoscu saljemo na ovo snimanje ukoliko postoji kakva sumnja nakon pregleda.

Kompjuterizovana tomografija

Ovim snimanjem precizno vidimo kostane strukture. S obzirom da je uvo smesteno u temporalnoj kosti kod nekih pacijenata je potrebno napraviti ovo snimanje.