Thursday, November 27th, 2014

Poremecaji vida


Problemi vrtoglavice i poremećaja ravnoteže koji su u vezi sa vidom

Vid igra značajnu ulogu u održavanju ravnoteže tela. Približno dvadeset procenata nervnih vlakana iz oka interaguje sa vestibularnim sistemom. Postoji mnoštvo raznovrsnih disfunkcija vida koji mogu izazvati ili mogu biti udruženi sa vrtoglavicom i poremećajem ravnoteže. Ponekad su ovo čisto problemi sa vidom, a ponekad su prouzrokovani ostalim poremećajima poput moždanog udara, povrede glave, vestibularne disfunkcije, promene klimatskih uslova i pritiska.

Vizualna disfunkcija prouzrokuje vrtoglavicu i probleme sa ravnotežom

Aniseikonije

Aniseikonija je stanje kada postoji prevelika razlika u nalazima između oba oka. Prouzrokuje značajnu razliku u povećanju posmatrane slike između očiju. Kada ova razlika u uvećanju slike predmeta postane prevelika efekat može izazvati dezorijentaciju, astenopiju tj. brzi zamor pri gledanu, te vrtoglavicu i poremećaj ravnoteže. Lečenje podrazumeva upotrebu kontaktnih sočiva ili specijalnih uveličavajućih sočiva koja kompenzuju razliku u veličini slike između očiju pod nazivom izokonična sočiva.

Vertikalni disbalans oka

Normalno oči funkcionišu u perfektnom skladu. Međutim nakon traume, visoke temperature, moždanog udara, klimatskih promena ili ponekad bez ikakvog očiglednog razloga, jedno oko će dosezati više nego drugo. Kada to vertikalno odstupanje nije toliko veliko da izaziva dvostruku sliku tada se naziva hiperforija. Ukoliko je razlika velika do tačke da prouzrokuje dvostruku sliku, nosi naziv hipertropija. U pokušaju da uskladi vertikalno nepodudaranje očiju, osoba će frekventno naginjati glavu kako bi na mehaniči način pomogla da pogled bude u istoj ravni. Ovo naizmenično ponavljano može izazvati poremećaje u tečnosti unutrašnjeg uha i rezultirati sa vrtoglavicom i poremećajem ravnoteže. Lečenje podrazumeva terapiju u vidu ispravljanja disbalansa mišića oka prizmama.

Binokularna disfunkcija vida

Binokularni vid se odnosi na to kako oči zajedno funkcionišu kao tim. To predstavlja usklađenost konvergencije i divergencije (združivanja i usklađenosti očiju) sa prilagođavanjem istih (fokusiranjem). Kao prateća posledica trauma, povišene temperature, moždanog udara, promene klimatskih uslova ili ponekad bez ikakvog očiglednog razloga dešavaju se ove disfunkcije prouzrokujući slabost ili preteranu aktivnost oka. Kada se ovo desi, oči će pokazivati tendeciju da skreću ka spolja ili ka unutra. Ovo naizmenično može izazvati brzi zamor pri gledanju, dvostruki vid, spazam mišića i preteralnu perifernu stimulaciju vida, koja za posledicu može predstavljati okidač za vrtoglavicu i probleme sa ravnotežom. Lečenje podrazumeva primenu sočiva, prizmi i terapiju.

Dvostruki vid

Dvostruki vid predstavlja jedan od vizuelnih poremećaja koji imaju najviše dezorijentišući i najrazorniji uticaj. Ljudi koji pate od dvostrukog vida će često dati svoj maksimum kako bi ispravili dvostruku sliku zato što je to veoma zamorno. Mnogi će stvarno korigovati flasterom ili pokrivati jedno oko, eliminišući time pogled sa jednog oka samo kako bi se rešili dvostruke slike. Dvostruki vid se pojavljuje kada oba oka nisu u ravni ili ne funkcionišu zajedno a jedno oko u stvari skreće u stranu, ka unutra, gore ili dole u poređenju sa drugim okom. Sveobuhvatni termin za ovo je strabizam.
Dezorijentacija prouzrokovana dvostrukim vidom će često predstavljati okidač za vrtoglavicu i probleme sa ravnotežom. Lečenje podrazumeva primenu sočiva, prizmi, terapijski tretman, delimičnu selektivnu okluziju i veoma retko operaciju.

Ambijentalni vizuelni poremećaj

Ambijentalni vizuelni proces često postaje disfunkcionalan nakon nekog neurološkog poremećaja poput traumatske povrede mozga ili cerebralno-vaskularne bolesti. Osobe mogu često imati vizuelne simptome koji su u vezi sa disfunkcijom između jednog od dva vizuelna procesa: ambietalni i fokalni proces. Ova dva sistema su odgovorna za sposobnost osobe da se organizuje u prostoru za potrebe ravnoteže i kretanja, kao i da fokalizuje detalj kao što je gledanje u semafor. Iskrivljenost prostornog sistema može dovesti do toga da pojedinac pogrešno shvati sopstveni položaj u okruženju. Ovo za uzvrat može izazvati vrtoglavicu i probleme sa ravnotežom kod kojih osoba pokazuje tendenciju naginjanja na jednu stranu, unapred ili unazad. Lečenje podrazumeva primenu specijalno dizajniranih prizmi ili delimičnu selektivnu okluziju. Ove tehnike deluju efikasno u sinergiji sa psihičkom i profesionalnom terapijom u pokušaju da se oporavi funkcija.

Poremećaj pokreta oka

Poremećaj pokreta oka se uobičajeno pokazuju kao nestabilnost pogleda (nistagmus), poigravanje oka u jednom smeru ili sakadičnim odnosno brzim pokretima oka (vizuelno skeniranje). Poremećaji pokreta oka mogu biti urođeni ili stečeni. Neki od tipičnih razloga su povreda mozga, moždani udar, vestibularni poremećaj, multipla skleroza, ostale neurološke bolesti ili poremećaji.