Friday, October 19th, 2018

Sistem za ravnotezu


ŠTA JE RAVNOTEŽA?

Ravnoteža predstavlja mogućnost da stojimo uspravno, da se krećemo, sedimo, menjamo položaj tela u odnosu na silu gravitacije. Velika masa glave, ruku i trupa koja predstavlja 2/3 celokupne mase tela je udaljena od relativno male baze podrške ili podupiranja koju čine stopala. Da bi održali stabilan i uspravan položaj kod zdrave osobe aktivan je proces koji konstantno menja mesto centra gravitacije tela u odnosu na oslonac. Ovo nam omogućava sistem za ravnotežu.

ŠTA ČINI SISTEM ZA RAVNOTEŽU?

Sistem za ravnotežu čine :
• čulo za ravnotežu(vestibularni sistem)
• čulo vida
• čulo dodira na površini tela i proprioceptivni sistem iz receptora na zglobovima i mišićima- somatosenzorni putevi
• čulo sluha

Informacije iz ovih čula putuju do centara u produženoj moždini,malom mozgu (cerebelumu)gde se obrade,usklade.Preko refleksnih mehanizama, mišićima oka i mišićima tela i ekstremiteta stiže komanda kako da rasporede tonus i kako da usklade aktivnost. Ovo treba da omogući sistemu za ravnotežu dve osnovne funkcije:
1. Da imamo jasnu sliku prilikom kretanja i pokretanja glave
2. Da održavamo statičku i dinamičku ravnotežu tela pri stajanju i kretanju.

ČULO ZA RAVNOTEŽU

Čulo za ravnotežu je mehanoreceptor. To znači da mehaničku draž,a to je kretanje, prevodi u električni impuls ili signal,koji ide dalje ka centrima u malom i velikom mozgu.
Čulo za ravnotežu ili VESTIBULARNI SISTEM čine: periferno vestibularno čulo za ravnotežu smešteno u unutrašnjem uvu, VIII kranijalni živac-njegov vestibularni deo i centralna jedra i putevi u centralnom nervnom sistemu

Periferno čulo za ravnotežu se nalazi u unutrašnjem uhu, obostrano. Smešteno je u najtvrđoj ljudskoj kosti zajedno sa čulom sluha,delu temporalne kosti koji nazivamo piramida. Čini ga složen sistem koštanih šupljina: tri polukružna kanala-prednji, zadnji i horizontalni, utrikulus i sakulus. U ovim koštanim šupljinama se nalazi membranozni labirint ispunjen tečnostima, na kraju svakog ovog polukružnog kanaal se nalazi proširenje, koje nazivamo ampula polukuržnog kanala. U ampuli polukružnog kanala se nalaze senzorne ćelije koje se aktiviraju kretanjem. One obaveštavaju mozak o pokretima glave. Polukružni kanali su postavljeni jedan prema drugom pod uglom od 90 stepeni i odgovorni su za informacije o rotatornom kretanju glave u sve tri ravni. Svi kanali se zajedno otvaraju u predvorje ili vestibulum u kome su smeštena još dva dela perifernog čula za ravnotežu. To su utrikulus i sakulus.Sakulus je postavljen vertikalno a utrikulus horizontalno. U utrikulus i sakulusu se nalaze tzv makule, to su polja koja sadrže senzorne ćelije. Ove Makule su pokrivene želatinoznom membranom na kojoj se nalaze mali kristali kalcijum karbonata ili otoliti. Makula utrikulusa i sakulusa šalje informacije mozgu o pravolinijskom kretanju glave, ubrzanju i stalno prisutnoj gravitacionoj sili.

VESTIBULARNI ŽIVAC (VIII kranijalni živac, cohlovestibularni nerv)
Od vestibularnog čula polazi vestibularni živac. Sadrži oko 20.000 vlakana i deo je kohlovestibularnog živca, a završava se u vestibularnim jedrima – kompeks od 4 jedra u moždanom stablu sa obe strane.
Osnovna funkcija vestibularnog čula je da obezbedi informacije o kretanju i položaju glave u prostoru.

ČULO VIDA
Čulo vida je deo nervnog sistema koji nam omogućava da vidimo. Organ čula vida je oko. Kada ne postoje poremećaji,pruža nam oko 80% informacija iz spoljašnje sredine.
Senzorne ćelije se nalaze na retini(mrežnjači). To su ćelije koje nazivamo štapići i čepići. Štapići su odogovorni su za razlikovanje svetlosti od tame,i kod sisara su brojniji od čepića. Čepići odogovrni su za uočavanje boja i detalja predmeta,nalaze se u sredini mrežnjače,mesto najoštrijeg vida koje nazivamo žuta mrlja.
Čulo vida učestvuje u održavanju ravnoteže tako što vestibularnim jedrima šalje informacije o prostoru u kom se nalazimo i krećemo.

ČULO DODIRA I PROPRICEPTIVNI SITEM

Čulo dodira se nalazi u koži, a duboki senzibilitet ili propriocepcija u receptorima koji se nalaze u zglobovima i mišićima,tetivama. Stalno šalju informacije o savijenosti zglobova,tonusu mišića ekstremiteta i kontrakcijama mišića. Ovi receptori su osetljivi na istezanje i pritisak okolnog tkiva. A čulo dodira iz kože daje informaciju o tome kojim delom tela smo oslonjeni na podlogu.
Informacije iz vestibularnog sistema, čula vida i proprioceptivnog sistema idu u vestibularna jedra koja se nalaze u produženoj moždini.Informacije moraju biti usklađene, obrađene.
Ako neki signal kasni, nije u skladu sa ostalim informacijama ili izostaje tad možemo da imamo osećaj vrtoglavice, nestabilnosti ili ljuljanja, zanošenja. Za većinu pokreta glave i tela ova čula nude brojne informacije koje podržavaju produkciju odogovarajućih motornih komandi. U nekim slučajevima jedno ili više čula su odsutni (mrak ili površina koja nije čvrsta) ili su iskrivljeni (prekomerni viuzelni pokreti ili kretanja, nepredvidiva površina ili podrška telu) onda mozak mora odabrati odgovarajuće čulo kome će verovati da bi formirao odgovarajuću motornu komandu.

SVE FUNKCIJE SISTEMA ZA RAVNOTEŽU SU REFLEKSNE. ŠTA TO ZAPRAVO ZNAČI?

Ravnoteža je čulo kojeg nismo svesni kao što smo svesni vida, ukusa, mirisa, dodira.
Sve funkcije ili skoro sve fiziološke funkcije vestibularnog aparata su refleksne i nisu prisutne u svesti. Svesni smo toga da možemo da se krećemo, da se snalazimo u mraku, da trčimo, ali ne osećamo kako se sve to dešava. Nismo svesni naše ravnoteže ali poremećaja ravnoteže smo vrlo svesni i doživljavamo ga kao vrlo neprijatan osećaj vrtoglavice.
U vestibularna jedra u produženoj moždini stižu informacija iz oka, propriceptivnog sistema i vestibularnog sistema, tu se usklade, obrade, a zatim odlaze dalje. Iz vestibularnih jedara polaze putevi ka okulomotornim jedrima IV,V I VI, koja šalju impulse mišićima pokretačima očnih jabučica. Ovi putevi se zovu vestibulookularni putevi. Na ovaj način se ostvari prvi reflex tzv VESTIBULOOKULARNI REFLEKS.

Šta radi vestibulookularni reflex?

Kad okrenemo glavu u stranu oba oka sinhronizovano se okrenu u suprotnu stranu jer nastoje da zadrže stabilnu i jasnu sliku koju gledamo. Vestibulokoularni reflex je zadužen za ovu funkciju. Kad vestibulookularni reflesk ne radi sa jedne strane zbog ošećenja čula za ravnotežu oči nevoljno same prave brzi pokret u zdravu stranu a zatim se sporo vrate prema strani koja je oštećena. Ovo stanje prilikoim pregleda kod pacijenta sa vrtoglavicom možemo jasno da vidimo. To se zove nistagmus-nevoljni konjugovani pokreti očnih jabučica.
Ako su oštećena oba čula za ravotežu levo i desno, Vestibulokularni reflex ne radi-onda slika koju gledamo kad se krećemo nije jasna, sa pokretima glave pomera se i slika, poskakuje. Ovo stanje je vrlo neprijatno i zove se OSCILOPSIJA.

Drugi važan reflex je VESTIBULOSPINALNI REFLEKS

Vestibulo spunalni reflesk je veza između vestibularnih jedara i motornihneurona u prednjim rogovima kičmene moždine. Ovi motroni neuroni daju komandu mišićima trupa i mišićima ruku i nogu na koji način da rasporede svoju snagu, tonus, ispruženost i savijenost, što nam omogućava da stojimo i da se krećemo.

TREĆI VAŽAN REFLEKS je VESTIBULOCEREBELARNI REFLEKS

Vestibulocerebelarni reflex predstavlja vezu između vestibularnih jedara i malog mozga – cerebeluma. Ovaj reflex omogućava fino podešavanje svih pokreta, precizne pokrete mišića.

Četvrti važan reflesk je CERVIKO-VESTIBULARNI REFLEKS

Cervikovestibularni reflex je veza između receptora koji se nalaze duboko u zglobovima i ligamentima vrata gornji vratni pršljenovi C1-C3, signali o položaju vrata se integrišu sa signalima iz lavirinta (periferno čulo za ravnotežu) a zatim idu u vestibularna jedra. Ovaj refleks takodje učesrtvuje u kontroli pokreta mišića oka. Ovaj refleks je značajan kod obostranog gubitka funkcije čula za ravnotežu, jer učestvuje u substituciji i oporavku.

ŠTA JE VRTOGLAVICA?

Vrtoglavica predstavlja iluziju kretanja ili okretanja. Osećaj da se sve oko nas kreće, ili da smo kao na vrtešci. Prava vrtoglavica ima svoj početak i kraj. Često je praćena mučninom, povraćanjem ili nagonom na povraćanje. Nekad može da bude praćena zujanjem u uvu, osećajem punoće u uvu ili ušima, oštećenjem sluha. Pokreti glave i svako kretanje pogoršava osećaj vrtoglavice.